“Јачање снага детета у циљу заштите од насиља“

У школској 2018/19. години, током септембра, одржане су још четири радионице у склопу пројекта “Јачање снага детета у циљу заштите од насиља“.

DSCN0589 DSCN0601

Пројекат је део регионалног пројекта “Emprowing child’s strenghts for violence prevention, SAPI, Bulgaria“, који се у нашој земљи реализује уз подршку Мрежа организација за децу Србије – МОДС, а наша школа је изабрана да овај пројекат реализује уз подршку Центра за развој потенцијала деце и младих “Play“.

DSCN0594 DSCN0597

Радионице су реализоване као вид вршњачког учења између ученика осмих и шестих разреда, кроз анализу случајева вршњачког насиља, размену мишљења у групи и асистенцију старијих ученика.

Најпре су се ученици осмих разреда упознали са појмом насиља, са посебним акцентом на вршњачко насиље у школи и ван школе, затим су радили на техникама успостављања међусобних односа и поверења, као и суочавања са појавама беса и агресије.

Сви учесници пројекта су информисани о врстама насиља, облицима емотивног узнемиравања и техникама избегавања конфликта и оснаживања сопствених потенцијала.

DSCN0621

У марту 2019. године ОШ ”Бранко Радичевић” Нови Сад наставља сарадњу са Центром за развој потенцијала деце и младих ”Play”. На састанку са директорком Центра, Катарином Мајкић, наставник грађанског васпитања Небојша Вујин и наставница географије Тања Гагић, договарају реализацију следећих активности: обуку за вршњачке едукаторе, реализацију радионица на тему безбедности деце на интернету и облицима спречавања физичког насиља у школи, као и истраживање на наведене теме у виду анкетирања ученика, родитеља и наставника. Као новина у овом и сличним пројектима које је школа реализовала, договорено је оснивање Клуба родитеља и трибина, дебата и конструктивни дијалога, између представника наше школе, представника родитеља и ”Play centra”.

Током априла 11 ученика седмих разреда је прошло обуку за вршњачке едукаторе. Обуку је водила Бојана Танкосић, психолошкиња и сарадница ”Play centra”. Након обуке, ученици су се поделили у парове и договорили план одржавања радионица у одељењима петих разреда, а три ученика су се одлучила да одрже радионицу везану за безбедност деце на интернету.

Уз мање потешкоће, радионице су одржане у сва три одељења петих разреда (60 ученика), на часовима грађанског васпитања, а на радионицама су присуствовали и  ученици који похађају верску наставу. Потешкоће су се појавиле због непажње и ометања појединих ученика, тако да су седмаци – вршњачки едукатори имали веома одговорну улогу, а неки од њих су схватили са којим се проблемима сусрећу наставници када држе наставу и воде радионице.

15.05.2019. су одржане радионице на тему безбедности деце на интернету, а неки од сегмената су се састојали у препознавању активности које су доступне путем интеренета, друштвених мрежа, блогова, сајтова, затим давања мишљења након одређених ситиуација и упознавање са могућностима заштите деце и младих од многих нежељених ситуације приликом коришћења електронских медија.

29.05. 2019. су одржане вршњачке радионице на тему физичког насиља у школи, на којима су петаци информисани о облицима физичког насиља, решавали су реалне ситуације, предлагали начине како да се избегне одређена ситуација и стављали се у улогу и насилника и жртве.

Истраживачки рад је спроведен током маја месеца у одељењима седмих разреда (30 ученика), родитељима су послати упитни листови и већина је враћена попуњена у школу након пар дана (око 20), а 30 наставника (учитељице и предметни наставници) је такође исказало своје мишљење. Анкета је садржала питања везана за односе између ученика и наставника, затим ученичког активизма, укљученост родитеља у рад школе и задовољство школским окружењем. Резултати истраживања ће бити објављени накнадно и користиће школи као додатак школском самовредновању.

06.06.2019. је одржан састанак Родитељског клуба на коме је присуствовало шест родитеља, школски психолог и Катарина Мајкић испред Play centra. Након уводног излагања и представљања пројекта, родтељи су се такође представили и навели разлоге због којих су изабрали нашу школу. Потом смо дискутовали на одређене теме и питања везана за безбедност деце у школском окружењу. У завршном делу састанка родитељи су дали предлоге за побољшање рада школе, истакли значај развоја социјалних вештина код деце и потребу за већом транспарентношћу у решавању проблема у одељењима.

наставници: Тања Гагић и Небојша Вујин

Kriterijumi pri izboru škole

U periodu adolescencije ličnost prolazi kroz brojne promene, tada mlada osoba traga za odgovorima na pitanja o sebi i svom životu i nije retko da većina adolescenata obično nema sasvim jasnu predstavu o zanimanju kojim bi želeli da se bave,tj. teže im je da razmišljaju o implikacijama za budućnost. Zbog toga je važno slediti prave smernice za odluku koja vodi ka putu zrelosti.

Potrebno je dobro sagledati faktore koji utiču na odabir i uspešnost u bavljenju nekim zanimanjem, kako izbor ne bi zasnivali na trenutno okupirajućim mislima (škola u koju će ići drugari, blizina škole, pritisak i želje roditelja…).

O čemu osmaci treba da razmišljaju pri izboru škole i zanimanja?

Sposobnosti – to su mogućnosti da uspešno obavljamo neke aktivnosti ili poslove. Ako se trudimo, možemo ih razvijati, a svako ima sposobnosti koje odgovaraju većem broju zanimanja. Preduslov uspeha i zadovoljstva je sklad naših sposobnosti i izbora posla.

Interesovanja – naša zainteresovanost za neko zanimanje i rad određuju koliko ćemo njima biti zadovoljni. Učiti ili raditi ono što volimo mnogo je lakše i prijatnije. Sklonosti i interesovanja prepoznaju se po omiljenim školskim predmetima, vannastavnim aktivnostima, hobiju.

Radne navike i školski uspeh – ocene nisu najvažnije, ali mogu biti važne kada je izbor škola za koju postoji veliko interesovanje. Kako će se u narednom školovanju savladavati zadaci zavisi od toga kako smo naučili da učimo i kako organizujemo vreme za učenje.

Osobine ličnosti – to su odlike koje nas određuju, naše ponašanje, emocije, motivaciju. Mnoge osobine tokom života se mogu razvijati, a poželjne osobine ličnosti razlikuju se od zanimanja do zanimanja, npr. marljivost, samostalnost, odlučnost, kreativnost, pouzdanost, komunikativnost, prilagodljivost, istrajnost, saosećajnost…

Zdravstveno stanje – svako ima određene telesne karakteristike, a zanimanja se razlikuju i po tome što za neka nisu potrebni posebni zdravstveni preduslovi, a u nekim su veoma važni.

Informisanje o školama i upoznavanje sveta zanimanja – podrazumeva upoznavanje sa uslovima u kojima se određeni posao obavlja, koja su potrebna znanja i veštine. Pravi trenutak koji treba koristiti za razgovore sa rodbinom, porodičnim prijateljima, nastavnicima,  jer se na taj način stvara slika o raznim zanimanjima i budi zainteresovanost.

 

Maja Vujin, psiholog