PROFESIONALNA ORIJENTACIJA – PRED IZBOROM SREDNJE ŠKOLE I ZANIMANJA

Razmišljanje o budućem zanimanju počinje još u najranijem detinjstvu, kada nas odrasli zapitkuju „šta ćeš biti kada porasteš?“, a profesionalni razvoj traje tokom celog života i obuhvata više faza. Započinje vaspitanjem kroz izbor i mogućnosti roditelja da detetu pruže raznovrsne sadržaje, a nastavlja se osnovnim i kasnijim obrazovanjem i vaspitanjem kroz razne aktivnosti usmerene ka određenoj profesiji. Osnovni cilj rada na profesionalnom razvoju je usmeravanje na profesionalni put koji najbolje odgovara potencijalima ličnosti i oblastima u kojima ima najviše izgleda za uspeh.
Profesionalna orijentacija je osmišljena da bi pomogla onima koji ne znaju koju školu da upišu, dvoume se, traže alternativu ukoliko im se ne ostvari prva želja ili jednostavno žele potvrdu da im je izbor škole ili zanimanja ispravan.

U školi postoji program profesionalne orijentacije za učenike sedmog i osmog razreda, koji izrađuje školski tim za profesionalnu orijentaciju i koji se realizuje u nekoliko faza:

• tematske radionice samospoznaje za učenike, kroz koje bolje upoznaju sebe
• procena različitih aspekata funkcionisanja – sposobnosti, osobine, motivacija, interesovanja, vrednosti, očekivanja
• individualni razgovor (sa učenicima i zainteresovanim roditeljima)
• profesionalno savetovanje i informisanje – podrška u donošenju odluke; informisanje o vrstama škola, zahtevima obrazovnih profila, realni susreti-sa predstavnicima zanimanja, posete srednjim školama i preduzećima

Zadatak profesionalne orijentacije nije da ubedi osobu u „pravu“ odluku, niti je konačan odgovor na pitanje o školi ili zanimanju već je njena funkcija da pruži informacije, koje osoba možda nije imala o sebi i mogućim izborima. Pomaže da dobijemo odgovor na pitanja:
 kakva su moja profesionalna interesovanja, koje poslove bih mogao da obavljam
 koje moje sposobnosti, potrebe, interesovanja taj posao zadovoljava
 koju školu treba upisati da bih se školovao za taj posao
 da li postoje neke prepreke i koje su alternative

Maja Vujin, psiholog